Astma

Astma je bolest pluća do koje dovodi zapaljenska, inflamatorna reakcija, koja rezultuje sužavanjem disajnih puteva, uvećanom proizvodnjom mukusa koji ispunjava disajne puteve, a manifestuje se kroz simptome kao što su: nedostatak vazduha, kašalj - naročito noću i rano ujutru, sviranje u grudima (vizing) i osećaju stezanja u grudima i grlu.

Izazivaju je određeni agensi, pa je nazivaju i reaktivnom bolešću pluća, na primer: alergije, infekcije gornjeg dela respiratornog trakta, pojedini lekovi, izloženost hemijskim zagađenjima, duvanskom dimu. Pod uticajem ovih agenasa, takozvanih trigera - okidača astme, dolazi i do kontrakcije glatkih mišića u disajnim putevima što dodatno otežava disanje.
Dijagnoza astme se postavlja na osnovu simptoma, obavljenog lekarskog pregleda i na osnovu spirometrije. Spirometrijski testovi pokazuju kakva je funkcija pluća, kao i kako rade pre i posle inhaliranja lekova koji šire disajne puteve.

Iako je astma hronično stanje, i ne može se izlečiti, dobro je što može biti pod kontrolom ukoliko se na vreme postavi dijagnoza, izbegavaju okidači astme, i ako se redovno koriste lekovi, inhalacioni ili oralni. Dobro je što je bolest moguće držati pod kontrolom tako da ne utiče na način i kvalitet života. Nekontrolisana ili loše lečena astma može značajno da utiče na pacijenta i njegovo opšte stanje, na žalost može biti i sa fatalnim posledicama. Odgovarajući izbor lekova i njihova redovna upotreba će simptome astme držati pod kontrolom. Dodatno, potrebno je svakom pacijentu obezbediti astma akcioni plan, lični plan za tretman eventualnog pogoršanja astme, koji sadrži uputstva kako i kada se koriste lekovi za astmu. Na akcionom planu, individualno prilagođenom svakom pacijentu, su i uputstva kako da interpretira vrednosti merene meračem vršnog protoka vazduha i da sa svojim vrednostima maksimalnog protoka vazduha upoređuje druge dobijene pri merenjima. Na osnovu toga je lakše odrediti u kojoj se zoni pacijent nalazi (zelenoj - dobro kontrolisana astma, samo uobičajena terapija; žutoj - kada je potrebno dodati lek za širenje disajnih puteva i/ili oralni kortikosteroid); crvena zona - neophodno je obratiti se lekaru, uz uputstvo šta raditi u međuvremenu). Astma akcioni plan ima ulogu da pomogne pacijentima da prepoznaju eventualno pogoršanje simptoma, da znaju kako da ih leče i da tako svoju bolest bolje drže pod kontrolom.

Stanje koje se može držati pod kontrolom

Danas u svetu od astme boluje oko 300 miliona ljudi, najviše dece i na žalost prevalenca pojave je sve veća. Najčešće se simptomi javljaju u ranom detinjstvu, iako se astma može razviti u bilo kom životnom dobu. Veliku verovatnoću za astmu imaju osobe sa istorijom alergije u porodici - atopijska astma. Profesionalna astma je posledica stalnoj izloženosti na radnom mestu agensima koji mogu da je izazovu: hemikalije ili prašina. Postoji i astma indukovana fizičkom aktivnošću. A jedna osoba može da reaguje i na više od jednog uzročnika astme.

Dijagnoza i spirometrija

Bez obzira na uzrok, svi ljudi sa astmom dele zajednički problem, a to je problem sa disanjem usled promenjene aktivnosti disajnih puteva, koji se sužavaju tokom napada astme zbog zapaljenske reakcije i oticanja disajnih puteva, zbog mišćne aktivnosti glatkih mišića, što sve zajedno dovodi do sužavanja disajnih puteva. Individualni simptomi i okidači mogu da se razlikuju, a zbog toga dijagnoza može da bude teška bez dodatnog testiranja.
Ono što pomaže i definitivno utiče na postavljanje dijagnoze astme, pored simptoma, okidača, lekarskog pregleda je spirometrija. Spirometrija je izdisajni test u toku kog pacijent dune najjače i dugo koliko može u cev priključenu na računar. Test se ponavlja do tri puta da bi rezultati očitani posle testa bili što reprezentativniji. Spirometrija otkriva količinu vazduha koji se izbaci iz pluća i koliko brzo se izdahne vazduh. Test se osim za dijagnostikovanje astme koristi i za praćenje lečenja astme, da bi se proverilo kako lekovi koji se koriste deluju i da li je potrebna promena terapije.
Pacijenti sa astmom bi trebalo da imaju aparat za merenje vršnog protoka vazduha - peak flow metar. Aparat je džepna i kućna verzija spirometra koja pomaže da se odredi najbolji lični protok vazduha u kućnim uslovima. Rezultati koje pacijent dobija su dragoceni kao deo astma akcionog plana i uloga im je da upozore pacijente na eventualni nadolazeći napad, posebno onda kada simptomi nedovoljno jasno ukazuju da će do njega doći. Na osnovu svog astma akcionog plana, u takvim slučajevima, pacijetni će na vreme, primenom propisanih lekova moći da spreče napad i to pre nego što simptomi postanu ozbiljni.

Lekovi za redovnu upotrebu i za "spašavanje"

Lekovi koji se koriste za lečenje astme dele se u dve grupe: lekovi za održavanje i brzodelujući lekovi. Prva grupa bi trebalo da obezbedi život bez simptoma karakterističnih za ovo oboljenje i da omogući, redovnom primenom, da ne dođe do pogoršanja bolesti - napada astme. Jasno je da se ovi lekovi moraju uzimati redovno i svakodnevno u dozama i po rasporedu koji je odredio Vaš lekar. To su, najčešće inhalacioni kortikosteroidi - koji sprečavaju zapaljensku reakciju koja je u osnovi ove bolesti i bronhodilatatori - dugodelujući. Oni ne rade tokom akutnog napada astme. Njihovom redovnom primenom se sprečava pogoršavanje bolesti i predupređuju napadi astme. Za zaustavljanje inflamacije u disajnim putevim koriste se i leukotrijeni, oralno. Brzodelujući lekovi, za spašavanje i pomoć u pogoršavanju simptoma ili u napadima astme su kratko delujući inhalacioni bronhodilatatori. Nemaju ulogu u svakodnevnoj upotrebi. Potrebno je da ih pacijent ima uvek uz sebe, naročito van kuće. Takođe se primenjuju i pre fizičkih aktivnosti kod astme izazvane vežbama.
Astma je hronična bolest, ali ako je upoznamo i lečimo na odgovrajući način neće ometati uobičajene životne navike. Izbegavajte onoliko koliko možete agense koji provociraju astmu. Uzimajte lekove redono a po potrebi i po Vašem akcionom planu dodajte lekove za olakšavanje simptoma. Redovne posete Vašem lekaru su neophodne da bi se videlo da li Vam odabrana terapija odgovara i da li je potrebno menjati je.
Posetite Vašeg famaceuta ako ste na početku terapije da biste dobili odgovarajuća uputstva za pravilnu upotrebu inhalacionih lekova, a ako ih već koristite, da znate da bi tehniku inhalacije trebalo da proverite sa lekarom ili farmaceutom najmanje dva puta godišnje. Farmaceuti Apoteke Kragujevac Vam stoje na raspolaganju.

I još jednom: možete kontrolisati Vašu astmu! Apoteka Kragujevac je tu da Vam obezbedi svu neophodnu podršku.