Streptokokno grlo
Bakterijska infekcija grla
Faringitis je upala ždrela. Ova upala dovodi do simptoma gušobolje. Iako je većina infekcija koje uzrokuju gušobolju virusnog porekla, oko 5% do 10% faringitisa ipak uzrokuju bakterije.
Kako je najčešći bakterijski prouzrokovač infekcije bakterija iz roda Streptococcus, i to beta hemolitični streptokok grupe A, pa se zato i inficirano grlo zove streptokokno grlo. Ono se najčešće javlja kod dece između 3 i 15 godina, ali se može javiti u bilo kom starosnom dobu. Infekcija se lako širi među decom u ustanovama kao sto su škole i obdaništa. Klasični simptomi streptokoknog grla uključuju bol u grlu, teško gutanje, visoku temperaturu, otečene vratne žlezde, mučninu i glavobolju. Na pregledu se vidi crveno grlo često sa belim ili žutim tačkama ili prugama, sitne crvene tačke na gornjem nepcu i otečeni krajnici. Kako se definitivna dijagnoza ne može doneti samo na osnovu simptoma i pregleda treba uraditi i bris grla da bi se potvrdila bakterijska infekcija.
Ukoliko se dokaže bakterijska infekcija, neophodna je upotreba antibiotika da bi se zaustavilo širenje i sprečile komplikacije. Iako neuobičajeno, nelečena streptokokna infekcija može da dovede do infekcije sinusa ili uha, upale krajnika, šarlaha ili još ozbiljnijih komplikacija kao sto su bubrežne (glomerulonefritis) ili srčane bolesti (reumatska groznica). Nakon dvadesetčetvoročasovne terapije antibiotikom pacijent se ne smatra više zaraznim i može se vratiti u školu ili na posao, ukoliko nema temperaturu. U većini slučajeva odgovor na antibiotsku terapiju je brz, ali pacijent treba kompletno da završi terapiju kako bi se izbeglo da se infekcija ponovo javi (potražite u našim apotekama flajer o racionalnoj upotrebi antibiotika). Ukoliko se streptokokna infekcija grla ponovo javi nakon odgovarajućeg lečenja, izvor Streptococcus-a može da bude: blizak kontakt sa osobom koja može, a ne mora imati simptome ili je razlog nedovoljna efikasnost antibiotika koji je korišćen u lečenju. Gušobolja udružena sa simptomima sličnim prehladi ili gripu kao sto su curenje iz nosa i kašalj je najčešće uzrokovana virusima, a u tom slučaju antibiotici nisu efikasni. Da bi se izbegla nepotrebna upotreba antibiotika i razvoj rezistencije na upotrebljeni lek treba potvrditi postojanje bakterijske infekcije pre propisivanja antibiotika. Dijagnoza se donosi na osnovu razvoja simptoma, pregleda i pozitivnog laboratorijskog testa ili kulture na Streptococcus bakteriju.
Lečenje
Odgovarajuće lečenje streptokoknog grla podrazumeva upotrebu antibiotika pošto oni zaustavljaju dalje širenje bakterije i infekcije u druga tkiva i pomažu da ne dođe do komplikacija. Lek izbora je još uvek injekcioni penicillin. Koriste se još i oralni penicilini (do 10 dana), oralni cefalosporini, a u slučaju kada je primena penicilina kontraindikovana koriste se makrolidi (azitromicin, eritromicin) ili glikozamidi (klindamicin), mada je već ustanovljena rezistencija beta hemolitičnog streptokoka grupe A na makrolide. Paracetamol ili ibuprofen se koriste za lečenje temperature, dok aspirin ne treba koristiti kod dece i tinejdžera zbog rizika od pojave Reye-ovog sindroma. Antiseptične pastile i sprejevi mogu biti korisni za ublažavanje bola u grlu.
Moguće komplikacije
Ukoliko se ne leči ili leči, ali neadekvatno, streptokokni faringitis se može proširiti na okolna tkiva uzrokujući infekcije sinusa ili uha. Neke streptokoke proizvode toksine koji uzrokuju skarletnu groznicu (šarlah). Ozbiljnije komplikacije pordazumevaju reumatsku groznicu (inflamaciju zglobova i oštećenje srčanih zalistaka) i glomerulonefritis (zapaljensko oboljenje bubrega koje vodi ka hroničnom oštećenju bubrega). Ukoliko se pojave simptomi bola ili otečenih zglobova, nedostatak daha ili tamna boja urina nakon streptokokne infekcije grla, treba odmah potražiti pomoć lekara čak i ako je pacijent prethodno lečen antibiotikom.
Sprečavanje širenja infekcije
Kako je Streptococcus visoko zarazna bakterija preko pljuvačke i nazalnih sekreta, sprečavanje širenja infekcije je slično onom kod virusnih. To uključuje redovno pranje ruku, pokrivanje usta i nosa pri kašljanju ili kijanju (koristite levu ruku da pokrijete usta, jer se desnom pozdravljate). Pacijent ne treba da se vraca u školu ili na posao dok ne prestane da bude zarazan , obično 24 do 48h nakon početka antibiotske terapije. Važno je komletno završiti tretman antibioticima čak iako se simptomi povuku kako se infekcija ne bi navratila. Ukoliko se streptokokna infekcija grla ponovo vrati i posle lečenja antibioticima, moguće je da se radi o bliskoj izloženosti sa nosiocem bakterije, tj. osobe koja nosi streptokok u grlu, ali nema simptome streptokokne infekcije. U takvim slučajevima potrebno je lečiti nosioca bakterije da bi se sprečio povratak infekcije. Streptokokus bakterija takodje može ostati živa i na nekim predmetima, na primer na četkici za zube nekoliko dana, pa zato treba zameniti četkicu 24 do 48h nakon antibiotske terapije, takođe i temeljno čišćenje zubnih proteza sprečava pacijenata od samoinfekcije.