10.09. Svetski dan prevencije samoubistva

Svake godine, skoro milion ljudi umire od samoubistva; "globalna" stopa smrtnosti  je 16 na 100.000, ili jedna smrt svakih 40 sekundi. U poslednjih 45 godina stope smrtnosti od samoubistva su se uvećale za 60% širom sveta. Samoubistvo je među tri vodeća uzroka smrti među populacijom starosti od 15-44 godina u nekim zemljama, u isto vreme je i drugi vodeći uzrok smrti u populaciji od 10-24 godina starosti. Ove cifre ne uključuju pokušaje samoubistva koji su do 20 puta češći nego što je to izvršeno samoubistvo.

Samoubistvo je složen problem za koji nema jedinstvenog uzroka niti jedinstvenog razloga. Rezultat je složenog uzajamnog uticaja bioloških, genetskih, psiholoških, društvenih činilaca i činilaca okoline. Psihološki i društveni uticaj samoubistva na porodicu i društvo je nemerljiv. U proseku, jedno samoubistvo intimno se tiče još najmanje 6 ljudi. Ako se dogodi u školi ili na radnom mestu, ono utiče na stotine drugih ljudi.

Cilj obeležavanja ovog dana je podizanje svesti široke javnosti da je suicid moguće sprečiti! Širenje informacija o zdravstvenom problemu suicida, važan je zadatak celokupne stručne javnosti.

PREVENCIJA

Neke od konkretnih mera koje se predlažu za prevenciju samoubistva su sledeće:
• edukovanje osoblja iz primarne zdravstvene zaštite da rano otkriju, procene, zbrinu suicidnu osobu i upute je odgovarajućim specijalistima,  ali i edukovanje zaposlenih u školama, policiji i javnosti uopšte.
• kontrola pristupa sredstvima kojima se suicid može izvršiti (kontrola posedovanja vatrenog oružja, prodaje pesticida, sedativa...);
• osnivanje centara za intervenciju u krizi koji su lako dostupni korisnicima (npr. tele-apel službe);
• rad sa rizičnim grupama (preživeli članovi porodice; adolescenti; zatvorenici...)

Ljudi takođe imaju tendenciju da se otvore frizerima,barmenima, taksistima, rodjacima, prijateljima. Ukratko, svi treba da učestvuju u prevenciji samoubistva.

Poslednjih godina naročita pažnja se posvećuje značaju odgovornog izveštavanja medija o samoubistvu - postoji čitav niz uputstava o tome kako bi mediji trebalo, a kako ne bi trebalo da izveštavaju o samoubistvu. Svakako bi trebalo izbegavati objavljivanje fotografija osoba koje su izvršile samoubistvo i mesta gde je izvršeno; izbegavati izveštavanje o detaljima upotrebljenog metoda, te praviti senzacionalističke vesti od samoubistva.

KAKO OTKRITI SUICIDNU OSOBU

Istraživanja su pokazala da negde oko 80% ljudi koji izvrše samoubistvo neko vreme pre smrti pokazuju neke od sledećih znakova:
• promene ličnosti – tužni su, povučeni, osetljivi, nervozni, umorni, neodlučni, bezvoljni, nekad uznemireni i hiperaktivni
• promene ponašanja – ne mogu da se skoncentrišu na posao, školu, redovne obaveze, nezainteresovani su za svoj izgled
• promene u spavanju – preterano dugo spavaju ili imaju nesanicu, bude se jako rano ujutru, imaju noćne more
• promene u navikama ishrane – nemaju apetita i slabe, ili previše jedu
• gube interesovanje za prijatelje, seks, hobije, uopšte aktivnosti u kojima su ranije uživali
• mnogo brinu – o novcu, bolesti (pravoj ili umišljenoj)
• plaše se gubitka kontrole, da će ‘poludeti’, da će povrediti sebe ili druge
• opterećeni su osećanjem krivice, stida, samomržnje
• nemaju nade za budućnost – "nikad mi neće biti bolje, uvek ću se ovako osećati"
• zloupotrebljavaju droge ili alkohol
• raniji pokusaji samoubistva
• nedavno su izgubili voljenu osobu (smrt, razvod, raskid…) ili nešto drugo što im je važno (posao,novac, status, samopouzdanje, samopoštovanje, veru…)
• sređuju svoje poslove, dugove, pozdravljaju se sa prijateljima i rodbinom, poklanjaju vredne lične stvari
• imaju suicidalne impulse, ideje, izjave, planove
• ponašaju se na način koji može biti opasan (neoprezni su u saobraćaju, voze pod dejstvom alkohola…)
• bili su ili jesu žrtve zlostavljanja (fizičkog ili seksualnog)
• učestvuju u krivičnoj istrazi, odlaze u zatvor ili izlaze iz zatvora.

Naravno, svaka od ovih karakteristika sama po sebi ne mora ništa da znači, ali kombinacija nekoliko njih često upućuje na to da postoji rizik da će osoba izvršiti samoubistvo. Оsobe koje razmišljaju о samoubistvu neretko najavljuju pokušaj samoubistva rečima koje sredina ne shvata ozbiljno, jer  predstavljaju deo kolokvijalnog govora.

U to spadaju izrazi: „dosta mi je svega“, „ništa više nema smisla“, „završiću sa svim“, „ne mogu više da izdržim“, pa čak i direktno– „nije mi do života“,  „ubiću se“.

ISTINE I ZABLUDE O SAMOUBISTVU

Najveće prepreke u prevenciji suicida rezultat su neznanja. O samoubistvu se govori malo ili kroz sistem predrasuda - tako se suicidalne osobe često percipiraju kao kukavice i slabići, grešnici, manipulatori i sl. Ovakvo socijalno obeležavanje (stigmatizacija) dodatno izaziva osećanja srama, straha i krivice kod suicidalnih osoba što ih sputava da glasno zatraže pomoć. Socijalnim obeležavanjem pogođene su, ne samo suicidalne osobe, već svi koji imaju problema sa mentalnim zdravljem što samo otežava oporavak.

Ako se još pomene da je samoubistvo tabu tema proizašla iz društvenih i religioznih sankcija, jasno je da postoji potreba za promenom stava javnosti i povećanje nivoa svesti o samom problemu i o tome da on može da se prevenira.

U nastavku su navedene najčešće predrasude o samoubistvu:

1. Ako je neko jednom bio suicidalan, ostaće suicidalan zauvek.
Netačno.

Osobe koje žele da se ubiju su suicidalne samo ograničeni vremenski period.

2. Ako je neko jednom pokušao samoubistvo, mnogo su manje šanse da će opet pokušati da se ubije.
Netačno.

Oko 80 % svih izvršenih samoubistava desilo se nakon prethodnih pokušaja. Zato pokusaj samoubistva treba shvatiti vrlo ozbiljno i takvoj osobi treba pruziti pomoc!

3. Ako je neko rešio da će da se ubije, ništa ga neće zaustaviti.
Netačno.

Ambivalencija (neodlučnost u odnosu na život i smrt) je izražena karakteristika suicidalnih pojedinaca. Mnogi od njih ne žele da umru već jednostavno žele da pobegnu iz nepodnošljive situacije iz koje ne vide nijedan drugi izlaz.

4. Loša je ideja da osobu pitamo da li razmišlja o samoubistvu, time bismo joj mogli dati ideju da razmišlja u tom pravcu.
Netačno.

Ljudi često misle da je sigurnije ne pričati o samoubistvu sa osobom koja razmatra tu opciju (ili za koju sumnjamo da pomišlja da digne ruku na sebe). Naprotiv, razgovor može pomoći suicidalnom pojedincu da obradi teška osećanja i smanji nepodnošljivu tenziju. Spremnošću da osobu saslušamo šaljemo poruku da nam je stalo i da želimo da pomognemo.

5. Osobe koje pričaju da će se ubiti neće nikad preći sa reči na delo jer im je to samo način da manipulišu drugim ljudima. Oni koji izvršavaju samoubistvo inače ne govore o tome već to jednostavno urade.
Netačno.

Većina ljudi koja je izvršila ili pokušala samoubistvo davala je na direktan ili indirektan način nagoveštaje svojoj okolini da razmatra tu opciju. Nema potrebe da krivite sebe ako niste primetili te znake, ali ako ste zabrinuti za nekoga koga znate, možete da se informišete o tome šta možete da učinite da pomognete.

6. Kad mlada osoba izvrši samoubistvo to je obično plod impulsivnog ponašanja.
Netačno.

Za većinu mladih osoba koje su pokušale ili izvršile samoubistvo utvrđeno je kako su duže vreme razmišljale o tome.

7. Ako se depresivna ili suicidna osoba bolje oseća, to znači da je problem prošao.
Netačno.

Ako neko ko je bio depresivan ili suicidalan odjednom deluje raspoloženije, ne mora da znači da je opasnost prošla. Osoba koja je čvrsto odlučila („prelomila”) da oduzme sebi život, može imati osećaj olakšanja zbog načinjene odluke. Takođe, ponekad se dešava da nakon prvih poboljšanja od depresije i povratka energije osoba konačno skupi snage i realizuje svoje suicidalne fantazije.

KAKO PRIĆI SUICIDNOJ OSOBI I KAKO JOJ POMOCI?

1. Ako primetite da osoba koju poznajete pati, ako posumnjate da gubi volju za životom, ponudite joj razgovor. Dajte joj do znanja da nije sama.
Stavite se u poziciju te osobe i  to će vam pomoći da bolje razumete kroz šta prolazi, a i pomoći će vama da reagujete na prirodan način.

Budite pažljiv i nepristrasan slušalac. Ne kritikujte je, ne morališite, ne sažaljevajte i nemojte da joj govorite šta je najbolje za nju da uradi. To može da je zatvori i udalji od dalje komunikacije.

Važno je da pokažete da osobu prihvatate takvu kakva jeste.

Pokažite da saosećate sa njom, budite topli i strpljivi. Nemojte se ustručavati da postavite pitanje o samoubistvu i ne možete joj «usaditi tu ideju u glavu», a ako zaista razmišlja o samoubistvu, osetićete olakšanje što sa nekim može da podeli teško breme.

Ako vam osoba kaže da razmišlja o samoubistvu shvatite je ozbiljno. Nemojte pokušavati da je „razveselite”, ni utešite tako što ćete omalovažiti problem („ma prođiće ti to”, „nije to tako strašno”). Nemojte se usredsrediti na rešavanje problema (saveti, pričati o sebi i „drugim ljudima u takvoj situaciji” i slično) ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvo.

Budite strpljivi; tolerišite tišinu. Osobi koja se bori sa suicidalnim osećanjima ponekad je vrlo teško da o njima priča, pa joj treba dati vremena da objasni kako se oseća.

Ako sumnjate (i ako utvrdite) da je osoba suicidalna, vrlo je važno da utvrdite da li ima plan samoubistva i da li ima sredstva da taj plan ostvari, jer to govori o visini suicidalnog rizika. Ne ostavljajte je samu. Sklonite sve predmete kojima bi mogla sebe da povredi.

Pomozite joj da shvati da su problemi REŠIVI i da postoje druge alternative osim samoubistva. Pomozite joj da shvati da nepodnošljivi unutrašnji doživljaj koji ima neće trajati večno, i da samoubistvo nije nikakvo rešenje.

Nažalost, većini ljudi je vrlo neprijatno da razgovaraju o samoubistvu. U našoj kulturi je to tabu tema i društvo uglavnom ignoriše postojanje problema. A činjenica je da na Zemlji milion ljudi godišnje izvrši samoubistvo. Zato se nemojte ustručavati i ponudite pomoć onome kome je potrebna!

2. Izvori pomoći - porodica, prijatelji, kolege, sveštenstvo, krizni centri, izabrani lekar, školski psiholog, psihoterapeut, specijalna ustanovakao što je Institut za psihijatriju. Kako prići izvorima? Pokušajte da dobijete dozvolu od suicidne osobe da nabrojite moguću pomoć i onda uspostavite kontakt. Čak i kada ne dobijete dozvolu, pokušajte da prvo nadjete nekoga ko saosećas sa suicidnom osobom. Razgovarajte i objasnite joj da je nekada lakše pričati sa strancem nego sa bliskom osobom.

Građani se za pomoć mogu svakodnevno obratiti telefonskom savetovalištu za prevenciju suicida na broj telefona 0800 201 200, od 6 do 20 sati, uključujući vikende i praznike.

Centar Srce besplatan broj 0800 300 303 ili 021/6623 393 svakog dana, i vikendom i praznicima, od 14 do 23 časa.

Putem elektronske pošte tako što ćete poslati mail na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

mr ph Bojana Rašić