Nedelja borbe protiv karcinoma grlića materice

Rak grlića materice nastaje na donjem delu materice, koji je okrenut prema vagini. Bolest počinje kada se neke ćelije grlića materice promene i počnu nekontrolisano da se umnožavaju.

U ranim fazama se razvija bez ikakvih simptoma. Ako se pojave, najuobičajeniji simptomi su neuobičajeno vaginalno krvarenje koje se javlja nakon seksualnog odnosa, između ciklusa ili posle menopauze.

Neuobičajeno krvarenje ne mora automatski da znači da neko i boluje od kancera grlića materice, ali je neophodno da se ode na pregled kod ginekologa da bi se isključila ta mogućnost.

Kada se rak proširi i zahvati okolna tkiva i organe, može da izazove niz drugih simptoma:
• Opstipacija
• Hematurija – krv u urinu
• Inkontinencija – gubitak kontrole nad mokraćnom bešikom
• Oticanje jedne noge
• Jak bol u leđima uzrokovan oticanjem bubrega
• Gubitak apetita
• Gubitak telesne težine
• Umor i manjak energije

Skrining kancera materice

Tokom godina ćelije koje su na površini cerviksa podležu raznim promenama. U retkim slučajevima ove prekancerogene ćelije mogu postati kancerogene. Dobra vest je da se ove promene u ćelijama mogu otkriti u veoma ranoj fazi i pravovremeni tretman može da smanji verovatnoću od razvoja kancera grlića materice.

Do promena na ćelijama grlića materice može da dođe usled dugotrajne virusne infekcije, na primer, pa da na kraju te promenjene ćelije postanu kancerogene.

U republici Srbiji se započelo sa organizovanim skrining programom za rano otkrivanje raka grlića materice, koji je besplatan za sve žene od 25 do 64 godine života.

U svetu se ovakvi pregledi organizuju na svake tri godine za žene starosti od 25 do 49 godine, a za one od 50 do 64 na svakih pet godina.

Kancer grlića materice može da se razvije kod žena bez obzira na godine života, ali se najviše javlja kod seksualno aktivnih žena koje imaju od 30 do 45 godina, a veoma se retko javlja kod žena mlađih od 25 godina.

Uzroci karcinoma grlića materice

Skoro svi slučajevi kancera grlića materice su uzrokovani humanim papiloma virusom(HPV). HPV je rasprostranjen virus koji se prenosi seksualnim kontaktom, a prenose ga i muškarci i žene. Postoji preko 100 različitih vrsta HPV virusa, od kojih su mnogi neškodljivi. Neki, na žalost, mogu da prouzrokuju promene na ćelijama grlića materice koje vode do kancera grlića materice.
Dve su vrste HPV-a koji su odgovorni za preko 70% svih slučajeva karcinoma grlića materice (HPV 16 i HPV 18). Ove vrste HPV infekcija nemaju nikakvih simptoma pa mnoge žene nisu ni svesne da imaju infekciju.
Važno je i da se zna, da iako su ove infekcije česte mnoge žene koje ih imaju neće da razviju kancer grlića materice.
Korišćenje prezervativa pruža deo zaštite, ali ne u potpunosti jer se virus može preneti i preko kože u širem genitalnom delu.
Od 2008. godine HPV vakcina se rutinski daje devojčicama od 12 i 13 godina – u Britaniji.
Vakcinacija se obavlja pre stupanja u prve seksualne odnose i pruža zaštitu u trajanju šest godina. Veliku ulogu imaju zdravstveni radnici i roditelji, jer nije obavezna i može da se izvede samo uz odobrenje roditelja. U Srbiji fond ne pokriva troškove vakcinacije, a oni su oko 300 eura.

Pored HPV-a, faktori rizika su i:

• Pušenje
• Prerano stupanje u seksualne odnose
• Često menjanje partnera
• Loša intimna higijena
• Hormonska kontracepcija
• Oslabljen imunitet

Terapija kancera grlića materice

Kada se otkrije u ranoj fazi, obično se leči operativnim putem.
Radioterapija je alternativna hirurškom zahvatu ( u ranim fazama) ili se primenjuje uz hiruršku intervenciju. Uznapredovali kancer se leči i radioterapijom i hemoterapijom.
Neki od terapijskih izbora mogu imati značajne i dugotrajne neželjene efekte, uključujući ranu menopauzu i sterilnost.

Komplikacije

Komplikacije su direktna posledica neželjenih efekata radioterapije, hemoterapije i/ili operacije.
Mogu biti blaže, kao što je manje vaginalno krvarenje ili potreba za češćim uriniranjem, do životno ugrožavajućih, kao što su obilna krvarenja ili otkazivanje bubrega.
Prevencija raka grlića materice

Primarna prevencija podrazumeva sprečavanje infekcije HPV-om i pojave prekanceroznih lezija.
Kako bi se sprečila infekcija HPV-om treba izbegavati prerano stupanje u seksualne odnose, kao i često menjanje partnera, koristiti prezervative kao zaštitu, ne samo od trudnoće već i od seksualno prenosivih bolesti i održavati dobru ličnu higijenu. Infekcija se može sprečiti i vakcinacijom. Ako ipak dođe do infekcije HPV-om, važni su redovni odlasci kod ginekologa kako bi se na vreme uočile, pratile i eventualno odstranile prekancerozne promene. Jačanje imuniteta, bavljenje fizičkom aktivnošću, smanjenje upotrebe alkohola i prestanak pušenja smanjuju rizik da HPV infekcija napreduje do karcinoma grlića materice.
Sekundarna prevencija podrazumeva sprečavanje oboljevanja od karcinoma grlića materice ranim otkrivanjem, praćenjem i eventualno, odstranjivanjem prekanceroznih lezija. To se postiže Papanikolau testom i kolposkopijom u okviru skrininga, odnosno redovnih poseta ginekologu.