Osteoporoza

Osteoporoza najčešće pogađa ljude starije od 50 godina, a kako je populacija sve starija, ovo će brzo postati ozbiljan zdravstveni problem. Osteoporoza je stanje u kome koštano tkivo slabi i zato je podložnije lomljenju. Svakoj drugoj ženi i svakom četvrtom muškarcu se dešavaju prelomi kao rezultat slabljenja koštanog tkiva. Osteoporoza može biti sprečena ili odložena    sprovođenjem preventivnih mera. Prevencija počinje promenom životnih navika, što može da pomogne u sprečavanju gubitka koštane mase i da zaustavi slabljenje kostiju. Jedan od najvažnijih načina za održavanje čvrstine kostiju je unošenje odgovarajućih količina kalcijuma i vitamina D, što sprečava gubitak kalcijuma iz koštanog tkiva. To se postiže adekvatnom ishranom ili uzimanjem preparata koji sadrže kalcijum i vitamin D. Druge preventivne mere uključuju redovno, ali ograničeno izlaganje suncu, svakodnevne vežbe i izbegavanje pušenja i konzumiranja alkohola. Testovi kojima se određuje gustina kostiju su dostupni pacijentima i njima se može proceniti rizik od osteoporoze.

Postoje načini da se spreči gubitak koštane mase

Kost je vrsta tkiva sačinjena od kolagena (elastična proteinska struktura) i kalcijuma (mineralna potpora).  Tokom života staro koštano tkivo se resorbuje (uklanja), a novo dodaje (dograđuje). Za novo koštano tkivo neophodna je odgovarajuća koncentracija kalcijuma i vitamina D, koji pomaže u resorpciji kalcijuma iz hrane. U toku detinjstva i adolescentskog perioda staro koštano tkivo se sporije resorbuje, a novo koštano tkivo brze izgrađuje. Kao rezultat toga, kosti u toku godina rasta postaju duže i teže. Ali, posle maksimuma u koštanoj gustini koja je najveća oko  tridesete godine, koštano tkivo se gubi brže nego što se izgrađuje. Tada počinje period postepenog slabljenja kostiju. Kod žena, mnogo brži gubitak kostiju se poklapa sa početkom menopauze kada nivo estrogena opada. Kod muškaraca, taj period se poklapa sa opadanjem nivoa testosterona.

Preventivne mere

Starije žene sa manjom koštanom strukturom, bele rase i sa genetskom predispozicijom ka osteoporozi, imaju veći rizik od gubitka kostiju od ostatka populacije. Jednolična ishrana, posebno siromašna u kalcijumu i vitaminu D, pušenje, konzumiranje alkohola, kao i neredovan život, kao rezultat imaju slabljenje kostiju. Dodatno, gastrointestinalne i bubrežne bolesti, alkoholizam, bolesti štitne žlezde, kao i hronična upotreba nekih lekova (kortikosteroidi, antikonvulzivi), mogu izazvati osteoporozu bez obzira na godine, stil života ili rizik u porodici. Kalcijum je važan element neophodan za mnoge funkcije organizma: rad srca, cirkulaciju, oslobađanje hormona i provodljivost nerava. Skoro sav kalcijum je uskladišten u kostima i zubima, a samo mala količina se nalazi u cirkulaciji. S obzirom da telo ne proizvodi kalcijum, jedini način da se zadovolje potrebe organizma je kroz ishranu ili uz pomoć vitaminskih preparata. Ako se ne unosi dovoljno kalcijuma hranom, koncentracija kalcijuma u krvi je niska, pa se on se povlači iz kostiju u cirkulaciju, što vodi gubitku koštanog tkiva.

Test za određivanje gustine kostiju

Kod mnogih žena, osteoporoza se dijagnostikuje tek posle preloma. Test za utvrđivanje gustine kostiju je vrlo jednostavan i preporučuje se ženama koje su starije od 65 godina, ženama u šezdesetim godinama koje imaju povećan rizik od osteoporoze i ženama u postmenopauzi koje su imale prelom ili imaju povećan rizik od osteoporoze. Test za određivanje gustine kostiju je lak, bezbolan i ne zahteva prethodnu pripremu. Postoje dve vrste testa: jednostavnim testom određuje se gustina kostiju pete ili prsta, i malo komplikovanijim testom meri se gustina kostiju kuka i kičme, i rezultati ovog testa se smatraju tačnijim i pouzdanijim. Rezultati testa se prikazuju kao T - vrednosti i Z - vrednosti. U T - testu gustina kostiju pacijenta poredi se sa gustinom kostiju kod normalnih mladih ljudi istog pola, a prikazuje se kao broj jedinica ispod ili iznad tih standarda gustine kostiju. Ako su T - vrednosti izmedju nula i negativne jedinice, to su normalne vrednosti, vrednosti od -1  do -2,5 pokazuje da je prisutno slabljenje kostiju, ispod -2,5  ukazuju na osteoporozu. U Z - testu porede se vrednosti gustine kostiju sa normalnim vrednostima očekivanih kod nekog ko je istih godina, pola, težine, etničke pripadnosti. Ako su Z - vrednosti različite od upoređenih vrednosti, onda možda postoje drugi razlozi za gubljenje koštane mase, osim godina. Ako se kod pacijenta pokaže da ima nižu gustinu kostiju, postoji više koraka koji mogu biti preduzeti da se poboljša čvrstina kostiju, uključujući i terapiju lekovima.

Ako imate pitanja u vezi lekova ili pomoćnih lekovitih sredstava koji se koriste u terapiji i prevenciji osteoporoze, obratite se farmaceutima u našim apotekama.

Dijetetski saveti

Osteoporoza je, kao što je već rečeno,  stanje koje karakteriše  progresivno gubljenje koštanog tkiva, što dovodi do slabljenja kostiju i povećanog rizika od preloma, naročito kuka, podlaktice i kičmenih  pršljenova. Rizik od nastajanja osteoporoze raste sa godinama, ali  faktori rizika mogu uticati kako na postizanje maksimuma u koštanoj masi (što se normalno događa oko 30-te godine), tako i na gubljenje kostiju u srednjim godinama i kasnije. Žene imaju veći rizik  za nastajanje osteoporoze od muškaraca, zato što imaju manju  koštanu masu, one imaju manju gustinu i zbog gubitka estrogena u toku menopauze(estrogeni suprimiraju rad osteoklasta koji razgrađuju kosti). Drugi faktori rizika  obuhvataju nižu telesnu masu (naročito redukovanu količinu telesnih masti), smanjeno unošenje Ca, prekomerno unošenje alkohola, pušenje, fizička neaktivnost  i rana menopauza. Osobe koje su često bile na dijetama, osobe sa anoreksijom ili pacijenti koji su imali produženu steroidnu terapiju, takođe imaju povećan rizik od osteoporoze.

•  Način  ishrane  najverovatnije  postiče  prekomerno  gubljenje  koštane  mase,  što podrazumeva smanjeno unošenje Ca (mleko i mlečni proizvodi), nedostatak vitamina D (minimalno izlaganje suncu ili smanjeno unošenje hrane koja sadrži vit. D) ili nezdrava ishrana (prekomerna količina kafe, alkohola, pušenje, šećer, masna hrana). 

• Najvažniji period za smanjenje rizika od osteoporoze je jako rano, u periodu detinjstva i adolescencije. Koštana masa opada posle 30-te godine i jednom izgubljeni Ca iz kostiju ne može biti zamenjen sa Ca iz hrane ili iz preparata sa kalcijumom. Međutim, pojačanim unošenjem Ca  može se smanjiti dalje gubljenje kostiju.

• Ishrana mora biti zasnovana na zdravom jelovniku (bogata voćem i povrćem, žitaricama, nemasnom mesu ili ribi, zrnastom povrću, mleku i mlečnim proizvodima). Mada je uloga Ca u osteoporozi najvažnija, i drugi hranljivi elementi , kao što su magnezijum, kalijum, antioksidansi, imaju velikog značaja u održavanju zdravlja.

• Mleko i mlečni proizvodi su najbogatiji i najiskoristljiviji izvor Ca. Preporučuju se 2-3 obroka u toku dana koja sadrže mleko, jogurt, sir. Mlečni proizvodi  sa niskim sadržajem masti ili redukovanim  mastima sadrže istu količinu Ca kao i punomasni proizvodi.

• Neophodno je izbegavati  prekomernu upotrebu kafe, alkohola i soli. Sve ove supstance u velikim količinama mogu doprineti gubljenju Ca.

• Uloga vitamina D je takođe velika.Neophodno je izlaziti i izlagati se suncu da bi se dobile dovoljne količine vit. D (provitamin vitamina D iz kože pod uticajem sunčevih zraka prelazi u vit.D). Pored toga, neohodno je unositi namirnice koje sadrže visok nivo vit.D (žitarice,sardine, haringa, losos, tuna, mleko, mlečni proizvodi,  riblje ulje) 

• Ljudi koji su slabo pokretni ili nepokretni, oni koji se ne hrane adekvatno i starija populacija treba  da koriste preparate koji sadrže preporučene dnevne količine Ca i vit. D.

• Akcenat se stavlja i na fizičke vežbe. Vežbe izdržljivosti (hodanje, skakanje, trčanje) pomažu u održavanju koštane mase, ali takođe i u  povećanju pokretljivosti  i smanjenju rizika od pada.