29.09. Svetski dan srca

ZDRAVO SRCE

U uslovima brzog tempa života i problemima koji ga prate, savremeni čovek uglavnom slabo nalazi vremena (ili volje) da na pravi način brine o zdravlju svog kardiovaskularnog sistema. Problemi sa srčanim ritmom, venskom ili arterijskom cirkulacijom, snagom srčanog rada i mnogi drugi problemi pomenutog sistema u ljudskom organizmu su postali gotovo neizbežni pratioci svakog savremenog čoveka. Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", u Srbiji je od bolesti kardiovaskularnih organa 2009. godine umrlo 25.740 muškaraca i 31.211 žena, sa tendencijom porasta ovog broja tokom narednih godina.

Imajući u vidu činjenicu da su kardiovaskularne bolesti jedan od vodećih uzroka smrtnosti stanovništva u Srbiji i da se naša zemlja nalazi u grupi zemalja sa visokim rizikom umiranja od bolesti srca i krvnih sudova, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije iniciralo je izradu programa prevencije i kontrole kardiovaskularnih bolesti – Nacionalni program prevencije i kontrole kardiovaskularnih bolesti u Republici Srbiji do 2020. godine "Srbija za zdravo srce".

Nacionalna strategija se zasniva, pored terapijskih i operativnih metoda, i na pojačanoj prevenciji i kontroli kardiovaskularnih bolesti. Apoteka Kragujevac, kao jedan bitan segment u očuvanju i poboljšanju zdravstvenog statusa stanovništva, aktivno učestvuje u promociji zdravlja svojih pacijenata i ovim putem ukazuje na bitne činjenice u očuvanju zdravlja kardiovaskularnog sistema kod stanovništva.

U daljem tekstu ćemo Vas upoznati sa rizicima koji utiču na celokupni zdravstveni status Vašeg organizma sa zadrškom na onim rizicima koji u najvećoj meri doprinose pogoršanju funkcionisanja kardiovaskularnog sistema i koji dovode do kardiovaskularnih bolesti. Takođe ćemo ukazati na koji način se može poboljšati zdravstveni status kardiovaskularnog sistema i, samim tim, celokupnog organizma.

RIZICI

Kardiovaskularne bolesti (KVB) predstavljaju glavni uzok smrti u većini razvijenih zemalja, kao i u mnogim zemljama u razvoju. Više od trećine umrlih usled KVB pripadaju osobama srednjeg životnog doba. KVB su značajan uzrok radne nesposobnosti, velikih troškova zdravstvene zaštite i prevremene smrtnosti (osoba mlađih od 65 godina).
U savremenoj medicini su objašnjeni rizici za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Oni se podvode pod pojam „faktori rizika“, odnosno pod činioce koji u većoj ili manjoj meri dovode do nastanka neke od kardiovaskularnih bolesti: infarkta miokarda, srčane insuficijencije, aritmije, poremećaja venske ili arterijske cirkulacije i sl.
Postoji više načina podela fakora rizika za nastanak KVB. Jedan od njih je podela na  faktore rizika na koje se ne može delovati, dakle nepromenjive faktore (uzrast, pol i nasleđe) i faktore rizika na koje se može delovati, te se na taj način KVB mogu preduprediti. Najznačajniji od njih su povišen krvni pritisak, pušenje, povišen LDL-holesterol, nizak HDL-holesterol, diabetes mellitus, gojaznost, neadekvatna ishrana, fizička  neaktivnost, i dr.

Glavni faktori rizika za KVB su :
• Visok LDL-holesterol
• Pušenje cigareta (treba potpuno prekinuti tu naviku, nijedan nivo pušenja cigareta nije medicinski prihvatljiv)
• Hipertenzija (vrednosti sistolnog krvnog pritiska veće od 140 mm Hg ili dijastolnog krvnog pritiska veće od 90 mm Hg, ili neuzimanje antihipertenzivnih lekova)
• Nizak HDL-holesterol
• Porodična istorija za ranu koronarnu bolest srca (kod muških rođaka prvog stepena srodstva mlađih od 55 godina, kod ženskih rođaka prvog stepena srodstva mlađih od 65 godina)
• Godine starosti (muškarci stariji od 45, a žene 55 godina).

Jako je bitan i podatak da su bolesti srca i krvnih sudova uzrok trećine smrtnih slučajeva kod žena. Takođe je bitno napomenuti i da je sve više obolelih od bolesti srca i krvnih sudova među dečjom populacijom. Predispozicije za oboljenja srca i krvnih sudova mogu se javiti još tokom razvoja fetusa (ako trudnica puši ili pije alkohol), a nastavljaju se ako se detetu ne usade navike u vezi zdravog života poput pravilne i raznovrsne ishrane, bavljenja sportom ili kakvom drugom fizičkom aktivnošću, kao i izbegavanja raznih loših vidova ponašanja poput alkoholizma, pušenja, konzumiranja narkotika ili promene fiziološkog ritma dan-noć (karakteristično za decu u pubertetu).

Šta treba raditi da bi se omogućilo srcu da bude zdravo?

1. Pravilna i redovna ishrana: značaj pravilne i redovne ishrane kao da je pao u drugi plan u modernom društvu. Mediji nas “bombarduju” reklamama o “brzoj” hrani, slatkišima, gaziranim i alkoholnim pićima prilagođavajući naše živote i obaveze brzom tempu kakvim danas živimo. Raznovrsna i zdrava ishrana bogata voćem i povrćem, jajima, mesom, mlekom i mlečnim prerađevinama je pravilna i nezamenljiva i neophodna da bi se očuvalo zdravlje kardiovaskularnog sistema.

2. Prestanak pušenja: potpuni prestanak pušenja je neophodan da bi se izbegli rizici od nastajanja bolesti poput infarkta miokarda, povišenog krvnog pritiska, problema sa venskom i kapilarnom cirkulacijom, moždanog insulta (“šlog”), karcinom pluća, grla, jednjaka. Pušenje u dobu puberteta može dovesti do ometanja normalnog psiho-fizičkog razvoja adolescenta, dok u trudnoći može dovesti do pojave fizičkih poremećaja ili hroničnih bolesti kod dece nakon njihovog rođenja.

3. Redovna fizička aktivnost: bavljenje sportom ili nekom drugom umerenom fizičkom aktivnošću 2 do 3 puta nedeljno u značajnoj meri smanjuje rizike od neželjenih kardiovaskularnih događaja. Takođe je neophodno kod osoba koje imaju neku od hroničnih bolesti (poput dijabetsa ili visokog krvnog pritiska), a preporučuje se i kod ostalih kategorija zdravog stanovništva, naročito kod žena i dece. Aktivnosti poput lagane šetnje, vožnje bicikla, plivanje ili neki drugi sport pogoduju psiho-fizičkom razvoju dece, dok kod žena dovodi do očuvanja zdravlja i normalnog zdravstvenog statusa.

4. Redovne kontrole kod lekara: neophodno je barem jednom godišnje (kod rizičnih profesija i češće) uraditi kompletan sistematski pregled kod svog lekara radi utvrđivanja kardiovaskularnog rizika. Kompletan sistematski pregled je neophodan i kod dece,  kao i kod žena. Pacijenti sa nekom od hroničnih bolesti idu na pregled kod svog lekara jednom mesečno, a nakon izdavanja terapije se treba posavetovati i sa svojim farmaceutom o efektima (željenim i neželjenim) ordinirajuće terapije.

5. Redukovati stres: u današnjem brzom tempu života svedoci smo svakodnevnog susretanja sa nekim oblikom stresa. Naučno je dokazano da je stres uzročnik mnogih bolesti (kardiovaskularnih, nervnih, malignih i dr.), te kao takav mora da se u što većoj meri suprimira da bismo mogli da imamo zdraviji i bogatiji život. Pozitivan pogled na svet, široki um i otvoreno srce omogućavaju nam zdraviji život i uživanje u blagodetima koje nam život pruža.