10.10. Svetski dan mentalnog zdravlja

Šizofrenija je dijagnoza koja podrazumeva stanje u kom ljudi imaju ozbiljno poremećena iskustva i uverenja.

Tokom epizode šizofrenije razumevanje i tumačenje sveta spolja je poremećeno i može da se desi da osobe:

• gube osećaj sa realnošću
• vide ili čuju stvari koje ne postoje
• drže se iracionalnih ili neosnovanih ubeđenja
• počinju da se ponašaju čudno kao odgovor na ove zablude i halucinacije

Epizoda šizofrenije može da traje i nekoliko nedelja i može da bude zastrašujuća. Šizofrenija obično počinje u kasnim tinejdžerskim godinama ili ranim dvadesetim, ali može takođe da se desi i starijim osobama.

Uzroci su nepoznati, praćene sa promenama u mozgu, a stresne situacije i povremeno konzumiranje narkotika mogu da budu okidač epizoda kod osetljivih osoba.

Najmanje je 26 miliona ljudi sa šizofrenijom širom sveta, po podacima Svetske zdravstvene organizacije i mnogo je veći broj onih koji su indirektno njome pogođeni.

Simptomi

Doktori opisuju dve grupe simptoma kod osoba sa šizofrenijom: pozitivne i negativne. Iako su pozitivni simptomi najčešće i najdramatičniji, makar inicijalno, najstresniji su negativni simptomi koji uzrokuju najviše problema jer su oni ti koji su dugotrajni.

Tri glavna pozitivna simptoma su:

• osećaj da ih kontroliše neka spoljašnja sila (osećaj da neko drugi kontroliše misli i osećanja)
• osoba čuje, vidi, oseća stvari koje ne postoje (halucinacije)
• iracionalna i neosnovana ubeđenja (zablude)

Zablude mogu biti uznemiravajuće - osoba veruje da ostali kuju zaveru da bi ih ubili ili umišljaju da im se razgovori prisluškuju.

Negativni simptomi uključuju:

• umor
• gubitak koncentracije
• nedostatak energije i motivacije

Ovi simptomi mogu biti pogoršani neželjenim efektima lekova koji se koriste za tretman pozitivnih simptoma. Zbog ovih simptoma osobe sa šizofrenijom su često u nemogućnosti da se nose sa svakodnevnim obavezama, kao što su posao i kućni poslovi. Samoubistvo i želja da se naudi sebi su česti kod osoba sa dijagnozom šizofrenije - jedna od deset oduzme sebi život.

Terapija

Mnogim osobama su propisani lekovi da bi se delovalo na pozitivne simptome. Lekovi se koriste u dužem vremenskom periodu i mogu ispoljiti neprijatne neželjene efekte.
Nekim osobama je potrebna velika pomoć da bi se izborili sa simptomima šizofrenije.

Nekada je u akutnoj fazi bolesti neophodna i hospitalizacija zbog lične i bezbednosti osoba u okruženju. Osobe koje imaju šizofreniju u suštini nisu opasne, veća je opasnost za rizik da ih drugi povrede ili da povrede sami sebe. U svetu, ovi pacijenti imaju Krizne kartice uz sebe ili imaju napisana uputstva o tome kako bi želeli da ih tretiraju tokom krizne epizode.

Neophodno je potražiti pomoć

Ako Vi ili neko koga poznajete ima simptome šizofrenije, potrebno je da kontaktirate Vašeg lekara opšte prakse koji će utvrditi o čemu se radi i ako je potrebno propisati odgovarajuće lekove i uputiti Vas da potražite pomoć psihijatra.

Naravno da je bitno da pozovete hitnu pomoć ako mislite da biste mogli da se povredite ili da povredite bilo koga drugog, jer su to situacije koje zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. U Kragujevcu radi Savetovalište za mentalno zdravlje u Zmaj Jovinoj bb u Specijalističko konsultativnoj službi, svakog radnog dana od 9.00 do 15.30 časova, od ponedeljka do petka. Kontakt telefoni su 370-096 i 370-567 lok. 113. Savetovalište za mentalno zdravlje se bavi promocijom mentalnog zdravlja i prevencijom mentalnih bolesti, kao i lečenjem, održavanjem remisije i rehabilitacijom lica sa mentalnim smetnjama.

Zablude o šizofreniji

Najviše je medijskih zabluda o šizofreniji i to više od svih drugih mentalnih zdravstvenih problema. Dijagnoza šizofrenije ne označava podeljenu ličnost niti ukazuje da će neko biti miran jednog minuta i u sledećem biti potpuno van kontrole.
Senzacionalistički pristup pojedinih medija kao da ima za cilj da predstavi osobe sa šizofrenijom kao opasne, iako one to nisu. Druga zabluda je da su osobe koje čuju glasove opasne, ali glasovi im najčešće sugerišu da naude sami sebi, a ne drugim ljudima.
Šizofrenija je neizlečiva bolest, ali je u značajnoj meri moguć zadovoljavajući odgovor na terapiju, što znači i dobru kontrolu bolesti. Ključ je u dobro izabrabanom tretmanu i u redovnom uzimanju lekova.

Zdravstvene nejednakosti

Najznačajnija zdravstvena nejednakost ogleda se u tome što pacijenti sa dijagnozom šizofrenije umiru u proseku 20 godina pre svojih vršnjaka bez ovog zdravstvenog problema, što je nedopustivo.
Loše zdravstveno stanje može da bude posledica neželjenih efekata antipsihotičnih lekova koji se koriste - kroz povećanje telesne težine i povećanog rizika za razvoj dijabetesa. Loše zdravstveno stanje je i rezultat nedovoljnog praćenja faktora rizika. Neophodno je da se osobama sa ozbiljnim mentalnim problemima obezbede i obavljaju redovni zdravstveni pregledi i provere.
Ono što može i mora da se uradi je da se omogući najbolja moguća nega i podrška osobama sa šizofrenijom i da se omogući pristup svim delovima zdravstvenog sistema. Neophodno je da pacijenti imaju visoko kvalitetan, brz i efikasan pristup nezi i zdravstvenoj zaštiti u kriznim situacijama - 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Na ovaj način osiguravamo da će osobe sa problemima imati mogućnost da potraže i dobiju adekvatnu pomoć onda kad im je potrebna i kada su u akutnom mentalnom zdravstvenom problemu.

Izvor: Mental Health Foundation