11.09. Svetski dan prve pomoći

INFARKT MIOKARDA I CEREBROVASKULARNI INSULT – PRVI SIMPTOMI I PRVA POMOĆ

INFARKT MIOKARDA:

Akutni infarkt miokarda je izumiranje dela srčanog mišića zbog naglog prestanka cirkulacije  kroz neku od arterija koje ishranjuju srce. Akutni infarkt je poslednja faza i samo jedan od oblika u razvoju koronarne bolesti (ishemijska bolest srca). Koronarna bolest se može manifestovati i kao stabila angina pectoris, nestabilna angina, vazospastična angina i asimtomatska ishemija miokarda.

Akutni infarkt može biti i prva manifestacija koronarne bolesti i u našoj državi je i dalje vodeći uzrok umiranja u opštoj populaciji. Zbog toga je veliki značaj u prepoznavanju prvih simptoma ovog događaja i pravovremenom i adekvatnom reagovanju u toj situaciji.

Kako prepoznati simptome infarkta miokarda? Akutni infarkt miokarda je praćen različitim simptomima. Ipak, najvažniji simptom je bol. Bol se javlja najčešće ujutru, posle fizičke aktivnosti, obilnog obroka ili kada je hladno. Lokacija bola je iza grudne kosti, veoma je jakog intenziteta a po karakteru liči na stezanje, pečenje ili čak cepanje u grudima. Često pacijenti imaju i osećaj kao da im neko “sedi” na grudima i ne mogu da pokažu tačnu lokalizaciju bola, već bol definišu po čitavoj površini grudi (nikako jednu tačku). Bol u infarktu traje preko pola sata i obično je jači i duži od svih dotadašnjih napada ukoliko je pacijent ranije već imao napade bolova u grudima. Bol se najčešće širi u levo rame, levu ruku ili donju vilicu. Može biti praćen obilnim preznojavanjem, naglo nastalom slabošću i malaksalošću i gušenjem tj.osećajem nedostatka vazduha i vrlo često jakim strahom od smrti. Međutim, bol kao simptom može biti i odsutan (pogotovu kod pacijenata sa dijabetesom) i tada ostali prateći simptomi mogu ukazivati da se radi o infarktu miokarda.

Kako postupiti u slučaju infarkta miokarda? U slučaju pojave ovakvog bola prva mera koju treba preduzeti je prestanak aktivnosti koja je dovela do bola, stavljanje nitroglicerina pod jezik i brzi kontakt sa ovlašćenim medicinskim osobljem. Potrebno je osloboditi prostor oko pacijenta i omogućiti mu nesmetan dotok vazduha (otvoriti prozore i omogućiti protok vazduha). Veoma je korisno sažvakati jednu tabletu (100mg ili 300 mg) Andola. Takođe je korisno postavljanje pacijenta u polusedeći položaj, kleknuti iza njega i nasloniti ga na Vas. Na taj način je moguća kontrola vitalnih funkcija i eventuana masaža grudi pacijenta. Neophodno je održati smiren ton i pokušati da se pacijent maksimalno umiri. Po dolasku medicinskog osoblja treba se striktno pridržavati njihovih saveta.

CEREBROVASKULARNI INSULT  (“ŠLOG”):

Cerebrovaskularni insult (infarkt mozga, “šlog”) je bolest moždanog parenhima, koja je rezultat poremećaja moždane cirkulacije, bez obzira na to da li je taj poremećaj rezultat procesa u samom mozgu ili je poremećena moždana cirkulacija rezultat bolesti drugih organa ili organskih sistema, ili je pak uslovljena delovanjem različitih fizičkih i hemijskih agenasa.

Moždani udar je oštećenje dela moždanog tkiva nastalo zbog začepljenja krvnog suda u mozgu ugruškom ili zbog pucanja krvnog suda s posledičnim krvarenjem u mozgu. Povišen krvni pritisak i  ateroskleroza su bitni faktori rizika za nastanak šloga. U zavisnosti od mesta i veličine oštećenja doći će do poremećaja različitih telesnih ili psihičkih funkcija koje taj deo mozga kontroliše.  

Moždani udar je treći uzrok smrtnosti u zemljama zapadne Europe, prvi uzrok invaliditeta u svetu i kod nas i vodeći uzrok demencije.

Kako prepoznati simptome moždanog udara? Postoje dva tipa moždanog udara: ishemijski i hemoragijski (krvareći).

Uzrok ishemijskog moždanog udara je začepljenje  nekog od arterijskih krvnih sudova mozga najčešće aterosklerotskim materijalom ili krvnim ugruškom koji potekne sa izmenjene karotidne arterije. Posledica ovoga je da deo mozga ostaje bez snabdevanja krvlju koja donosi kiseonik, što dovodi do smrti ćelija sa posledičnim neurološkim defektima ili smrtnim ishodom.

Kod krvarećeg moždanog udara dolazi do izliva krvi u neki od likvorskih prostora unutar lobanje ili u moždano tkivo sa teškom kliničkom slikom zbog pritiska na moždano tkivo, otoka okolnog moždanog tkiva i nepovoljnih efekata razgradnih produkata krvni na tonus krvnih sudova mozga. Rezultat pucanja (rupture) nekog krvnog suda u mozgu je krvarenje unutar lobanje koje se klinički manifestuje jakom glavoboljom (“najgora u životu”) koja može, ali i ne mora biti praćena mukom, povraćanjem, ukočenošću vrata, neurološkim promenama (gubitak vida na jedno ili oba oka, gubitak ravnoteže, otežan govor ili gubitak moći govora, slabost ili utrnulost ekstremiteta i/ili polovine lica, nepravilnost hoda, dezorijentacija, pometnja, slabost, otežano gutanje). Nažalost, značajan broj (i do polovine bolesnika) ne bude na vreme dijagnostikovan. Bez ispravnog lečenja krvarenje može dovesti do smrtnog ishoda u do 50% bolesnika, što nam govori o značaju pravovremenom prepoznavanju simptoma moždanog udara.

Koja je prva pomoć kod moždanog udara?  Lečenje moždanog udara treba sprovesti odmah, po mogućstvu u prva tri sata od nastanka smetnji, jer su tada najveće šanse za oporavak moždanog tkiva. Lečenje se sprovodi u bolničkim uslovima, gde se odmah sprovode mere rane rehabilitacije.

Sekundarna prevencija se takođe započinje što pre i sastoji se iz što hitnije primene odgovarajućih lekova, eventualne operacije sužene karotidne arterije i kontrole faktora rizika.